Obišli su njivu zasejanu žitom,borovu šumu,baštu,pčelinjak i njivu zasađenu lubenicama."Baš su dobre lubenice"-reče prijatelj umetniku.
"Jeste,jeste,najlepša kultura,najlepše povrće" odgovori umetnik i upita prijatelja:"čiji je ono ogroman kamen na kraju njive".
"On stoji tu ko zna od kad i samo mi smeta,nemogu da okrenem traktor ,uvek zakačim u njega"odgovori domaćin.
"Koliko da ti platim da uzmem ja ovaj kamen"? upita umetnik.
Domaćin začuđen pomisli,ovaj čovek je lud,šta li će mu ovaj glupi kamen!!!
Seća se ranijih godina kad je platio nekim mangupima da iznesu kamen iz njive,a oni novac potrošili,a kamen ostao i dalje netaknut, nisu mogli da ga pomere,previše je težak.
"Jel ti to ozbiljno prijatelju ili je neka šala" -reče domaćin.
"Ako hoćeš nosi ga odavde da ga ne gledam,ja ću tebi platiti i ja ću ga oterati traktorom gde god hoćeš,samo nemožemo da ga utovarimo" reče domaćin.
"Idem do kuće za prikolicu " rece umetnik.
"Zar sad prijatelju na dan svadbe? sad će gosti doći" reče domaćin.
"Sad ili nikad...tražio sam ga trideset godina i sad kad sam ga našo treba neko da me predohitri i da mi ga uzme" reče umetnik.
O,Bože!?!! prekrsti se domaćin levom rukom "ovaj definitivno nije normalan"-pomisli domaćin.
Umetnik sede u auto i pravac kući po prikolicu i pozva još pet drugara i oteraše stenu pravo ispred ateljea.Vrati se umetnik malo zakasnivši na svadbu,kad eto ti nevolje!!!? Domaćin htede da nazdravi prijatelju,a umetnik ustade sa stola izgubi se ,niko nezna šta mu bi, i ode ode!!!
Čudni ovi umetnici,ne uklapaju se ni u jedan standard.
"Pa gde si ti prijatelju? Gde si bio?Dal se nešto naljuti?" upita prijatelj.
Seo je u auto i bio je čak kući da uzme adekvatnu čašu za vino sa nožicom.Kaže da vino zaslužuje posebno poštovanje,i nemože da se pije iz bilo-kakve čaše... ...A, da!!! Umalo da zaboravim!!!
Kamen je završio u Francuskoj,sad liči na ženu koja drži čašu u ruci,a iz čaše teče non-stop voda.
